Опет то исто 0001    Фала Богу чуда великога! 0002    Откако је свијет постануо, 0003    Није таки цвијет процаптио, 0004    Што је сека Иван-капетана, 0005    По имену Ружица ђевојка. 0006    На њу су се прохци подигнули, 0007    Њу ми просе са сакије страна: 0008    До два краља и два капетана, 0009    И четири с мора генерала, 0010    А девети Моранине Лимо, 0011    А никога не узе ђевојка. 0012    Кад то зачу Моранине Лимо, 0013    Књигу пише, књигоношу нађе, 0014    По имену Моранина Вука, 0015    Па га посла Иву на дворове: 0016    ”Пођи, Вуко, и књигу понеси, 0017    ”На руке је пода’ капетану, 0018    ”Хоће ли ми Ружу поклонити? ” 0019    Пође Вуче и књигу понесе. 0020    Хитро Сењу бијеломе дође 0021    На дворове Иван-капетана, 0022    Те му књигу на кољено бачи. 0023    Кад је Иван књигу погледао, 0024    Он Ружицу дозива ђевојку, 0025    Па је сестри ријеч говорио: 0026    ”Виђи књигу, моја мила секо, 0027    ”Тебе проси Моранине Лимо, 0028    ”Хол’ га узет’, моја мила секо? ” 0029    А сестра му тадер бесједила: 0030    ”О Иване брате, да ти кажем, 0031    ”Што ме просе прохци свакојакви, 0032    ”Ја од тије нећу ниједнога. ” 0033    А Иван је сестри говорио: 0034    ”А Ружица, моја мила секо, 0035    ”Што те питам, право да ти кажем, 0036    ”А дајем ти Божу вјеру тврду 0037    ”Да ти ништа учињети нећу. 0038    ”Кажи право, тако била здраво, 0039    ”Којега си узела Турчина? ” 0040    А Ружица ријеч говорила: 0041    ”О Иване, луда ли те нађох! 0042    ”Ево, Иво, три године данах 0043    ”Узела сам од Стубице Хуса. 0044    ”Постила сам сва три рамазана, 0045    ”Постила хи (!) у твоје дворове. 0046    ”И брзо сам свадбу углавила 0047    ”У неђељу која прва греде 0048    ”И да дође од Стубице Хусо, 0049    ”Да доведе сватах три стотине 0050    ”У Шарију зелену планину. ” 0051    Па скочила од земље на ноге. 0052    Кад Ружица сиђе под стубице, 0053    А ту срете књигоношу Вука, 0054    Поведе га у своју одају, 0055    Напоји га вином и ракијом, 0056    И даде му стотину дукатах, 0057    Па му ситну књигу направила, 0058    Те је даде Моранину Вуку: 0059    ”Пођи, Вуче, и књигу понеси, 0060    ”Понеси ју у Кладушу доњу 0061    ”А на име Хрњавини Мују. 0062    ”Поздрави се Мују од Ружице, 0063    ”Нека зове од Стубице Хуса, 0064    ”Ако биде свате окупио, 0065    ”Нека сједи на своје дворове; 0066    ”Ако л’ биде повео сватове, 0067    ”Трчи кули баба-Метовића, 0068    ”Те истури двије кубурлије, 0069    ”Нек се купи сва листом Крајина, 0070    ”Потежите Хусу у индату. 0071    ”А дајем ти Божу вјеру тврду, 0072    ”И ако ће Хусо погинути, 0073    ”Нећу узет’ Влаха ниједнога, 0074    ”Но ћу узет Халила његова. ” 0075    Ондоле се Вуче подигнуо, 0076    Угледа га Иван капетане, 0077    Ђе ижљезе Ружи из одаје. 0078    Иван вика Гавран-барјактара: 0079    ”Брже ходи на моје дворове! ” 0080    Скочи Гавран, на дворове дође. 0081    Иван му се тврдо пожалио: 0082    ”А за Бога, Гавран-барјактаре, 0083    ”Чу ли нашу бруку и грдило, 0084    ”Ка’ се ова куја потурчила, 0085    ”И узела од Стубице Хуса. 0086    ”У неђељу свадбу углавила, 0087    ”Хоће Хусо сватовима доћи, 0088    ”И довести триста Удбињана 0089    ”Баш у Шару зелену планину. 0090    ”Јес’ ли јунак ка те људи кажу, 0091    ”Да окупиш стотину Сењана, 0092    ”Поведи их у Шару планину, 0093    ”Да запанеш од Стубице Хусу, 0094    ”Не би ли га добро оженио, 0095    ”Ал’ срамоту нашу одузео. ” 0096    Скочи Гавран, покупи Сењане, 0097    Поведе их у Шару планину, 0098    И западе од Стубице Хусу. 0099    Брзо Вуко у Удбину дође 0100    На дворове Хрњавине Муја, 0101    Те му књигу даде на кољено. 0102    Када виђе, шта му књига каже, 0103    Хитро Турчин на ноге скочио, 0104    И дозива Халила својега. 0105    Брже Халил к Мују долазио, 0106    Мујо му је ријеч говорио: 0107    ”Ха Алиле, родила те мајка, 0108    ”Хитро узми коња и оружје 0109    ”Те се јави од Стубице Хусу; 0110    ”Ако буде повео сватове, 0111    ”Ти изметни двије кубурлије, 0112    ”Редом викни Турке Крајичнике, 0113    ”Да трчимо Хусу у индату. ” 0114    Скочи момче, ријеч не учиње, 0115    Брзо Хусу до дворова пође, 0116    Зове Халил од Стубице Хуса. 0117    Хусова се озивала мајка: 0118    ”Није дома Хусејина мога, 0119    ”Но ј’ отиша, повео сватове 0120    ”За Ружицу Иванову секу. ” 0121    Халил се је натраг повратио, 0122    И истури двије кубурлије. 0123    То зачуше Турци Крајичници, 0124    Свако трчи Хусу у индату, 0125    А најпрви дијете Халиле, 0126    Не могу га Турци ни гледати, 0127    А некмоли с њиме путовати. 0128    Халил у дно од Шарије дође, 0129    Ту находи крвцу од јунаках, 0130    По њој лежи стотина лубинах. 0131    Скочи Туре на зелену траву, 0132    Он преврће т’јела од јунаках, 0133    Све тражећи од Стубице Хуса, 0134    Али Хуса наћи не могаше. 0135    Халил пође мало понапријед, 0136    И ту нађе крвцу до кољена, 0137    И ту двјеста находи лубинах. 0138    Проз њи тражи од Стубице Хуса, 0139    Ал’ га нигђе наћи не могаше. 0140    Ту рањено Туре проговара: 0141    ”Не тражи га, дијете Халиле, 0142    ”Није Хусо код нас погинуо. 0143    ”Млого боље да је погинуо, 0144    ”Но како се јутрос оженио: 0145    ”Уфати га Гавран барјактаре 0146    ”Без никакве ране на јунака, 0147    ”Поведе га насред Сења жива. ” 0148    Отоле се Халил повратио, 0149    Сретно срете Турке Крајичнике, 0150    Па им сјетну ријеч бесједио: 0151    ”Хајте, Турци, грдни на трагове, 0152    ”Злога гласа, црнога образа, 0153    ”Худбиња се јутрос ископала, 0154    ”А ја Турци, дома ходит’ нећу, 0155    ”Но ћу ходит’ Сењу бијелому 0156    ”На злосретну Иванову кулу, 0157    ”Не би л’ ками избавио Хуса. ” 0158    Тадер рече Хрњавина Мујо: 0159    ”А да л’ није у дружину друга 0160    ”Да отиде с Алилом мојијем? ” 0161    Скочи Туре Ахметовић Ибро 0162    И кренуше оба уз планину. 0163    Но је Мујо ђеци говорио: 0164    ”Полакоте, моја ђецо луда, 0165    ”Што ви речем, да ме послушате. 0166    ”Не идите Сењу бијелому, 0167    ”Но ви пођ’те у граду Златару, 0168    ”У силнога Петра од Златара, 0169    ”Те купите златарске хаљине, 0170    ”А на главе крсте и капице, 0171    ”Тадер хајте Иву на дворове, 0172    ”Ту лажите како умијете. ” 0173    Ондоле се ђеца подигнула, 0174    И дођоше у граду Златару, 0175    Све купише, што им рече Мујо, 0176    Брзо поше Иву на дворове. 0177    Дивно Иво ђецу дочекао, 0178    Доста даје вино и ракије, 0179    Па се Иво с њима разговара: 0180    ”Отколен сте, ђецо, допанула? ” 0181    Халил му је ријеч говорио: 0182    ”Ми смо, Иво, двије тевабије, 0183    ”Тевабије Петра од Златара. 0184    ”Писмо вино тридест тевабија, 0185    ”У вино се пјани завадисмо, 0186    ”И убисмо двије тевабије, 0187    ”Побјегосмо од града до града, 0188    ”Догнасмо се до господства твога. ” 0189    Мило Иву на свијету било, 0190    Па им вољу и разговор даје. 0191    Но несрећа донесе ђавола 0192    Проклетога Гавран-барјактара. 0193    Гавран виђе двоје ђеце лудо, 0194    Па Ивану ријеч говорио: 0195    ”Фала богу, фала великому! 0196    ”Кад изађосмо четом у Удбину, 0197    ”Наклоних се на Мујову кулу, 0198    ”Ту ја виђех дијете Халила, 0199    ”Сад га ево у бијелу Сењу. ” 0200    Зачу ријеч Иво капетане, 0201    Па скочише, Турке пофаташе, 0202    Бачише их у ледну тамницу, 0203    Ту нађоше од Стубице Хуса, 0204    Сједи Хусо ноге прекрстио, 0205    Ка их за јад прекрстити неће, 0206    Сломљене му и ноге и руке, 0207    Ту стојали за неђељу данах. 0208    Препаде се Гавран барјактару, 0209    Е их хоће Ружа избавити, 0210    Па изводи Турке из тавнице, 0211    Спућене их на коње турио 0212    Па их зајми мало низ планину, 0213    Поломи им и ноге и руке, 0214    И очи им црне извадио, 0215    Па је њима ријеч, говорио: 0216    ”Хајте, Турци, на ваше дворове, 0217    ”Поздравите пријатеља Муја 0218    ”Добро сам му оженио Хуса, 0219    ”Оженио Хуса и Халила. ” 0220    Натраг се је Гавран поврнуо, 0221    Па Ивану ријеч говорио: 0222    ”Ходи, Иване, Ружу да удамо. ” 0223    Рече Иво Гавран-барјактару: 0224    ”Удаји је ал’ како ти драго. ” 0225    Стан’ да видиш Гавран-барјактара, 0226    Он уфати Ружицу ђевојку, 0227    Обуче танахну кошуљу, 0228    Намаза је прахом и катраном, 0229    Па је зажди су четири стране, 0230    На огањ је живи изгорела. 0231    А нека ју, да ју Бог убије!